SIDA (bolest koja razara imunološki sistem)
Imunološki sistem je jedan od najvažnijih sistema u našem organizmu. On je odgovoran za borbu protiv infekcija i bolesti. Kad nastupi neka infekcija, imunološki sistem stvara različita antitela koja će se protiv nje boriti.
HIV – virus humane imunodeficijencije, izaziva propadanje samog imunološkog sistema razarajući njegove ćelije. Ljudi inficirani HIV-om vremenom gube sposobnost da se bore protiv bilo koje bolesti. Pre nego što se bolest razvije, HIV može živeti u organizmu 10, 15, pa i više godina.
Sida je poslednji i najteži stadijum infekcije HIV-om.
Osoba zaražena HIV-om najčešće se fizički ni po čemu ne razlikuje od zdrave osobe. Jedini način da utvrdimo da li je čovek inficiran jeste test krvi na HIV infekciju.
Test daje pouzdane rezultate minimum 6 do 8 nedelja posle rizičnog kontakta i treba ga ponoviti nakon 6 meseci.
Rezultat testa može biti pozitivan i negativan – pozitivan znači da ste inficirani HIV-om, a negativan da niste.
- Testiraj se samo u za to ovlašćenim službama
- Tvoje pravo je da se testiraš samo ako ti to želiš
- Rezultat ćete znati ti i tvoj lekar
- Posavetuj se sa njim pre i posle testiranja
HIV se može preneti narazličite načine:
- Seksualni kontakt bez kondoma
- Preko zaražene krvi
- Sa majke na dete (i to u toku trudnoće, porođaja ili tokom dojenja)
Svaki oblik seksualnog odnosa (oralni, vaginalni i analni) pogotovo ukoliko je praćen ejakulacijom (izbacivanje semene tečnosti) je vrlo rizičan. Analni seksualni odnos je najrizičniji jer se usled čestih povreda i krvarenja infekcje lako prenose. Vaginalni seksualni odnos takođe nosi visok rizik ukoliko se praktikuje bez zaštite. Oralni seks je nešto manje rizičan, međutim u slučaju kada dolazi do direktnog kontakta sa semenom tečnošću, vaginalnim sekretom ili krvi, rizik se povećava i može doći do inficiranja.
Bezbedan seks je moguć redovnom upotrebom zaštite, pri svakoj vrsti seksualnog odnosa.
Ljudi se plaše da se ne zaraze HIV-om pri običnim, svakokodnevnim kontaktima. Ovakvi stavovi su neopravdani, jer je naučno dokazano da se ovakvim kontaktoma HIV ne prenosi.
Ne možeš se zaraziti:
- Poljupcem i preko pljuvačke
- Putem urina ili fekalija
- Rukovanjem ili grljenjem sa inficiranim osobom
- Preko znoja ili suza
- Kašljanjem ili kijanjem
- Korišćenjem istog pribora za jelo i posteljine sa inficiranom osobom
- Korišćenjem istog kupatila ili toaleta
- U gradskom prevozu
- Preko životinje ili uboda insekta
Seksualnim kontaktima bez upotrebe kondoma prenose se ne samo HIV, nego i druge polne infekcije (gonoreja, sifilis, hlamidija, hepatitis B i C…)
Ove bolesti su veoma rasprostranjene, a broj ljudi koji su njime inficirani je u stalnom porastu.
Neke polne infekcije samo izazivaju neprijatnost (npr. svrab, peckanje, pojačan sekret…), dok druge mogu uzrokovati sterilitet ili neke ozbiljne posledice, ukoliko se ne leče na vreme. Osim toga osobe koje imaju ove infekcije, podložnije su mogućoj infekciji HIV-om. Virus lakše dospeva u organizam preko ranica, plikova i drugih ozleda kože ili sluzokože izazvanih polnim infekcijama.
NE ODLAŽI POSETU LAKARU AKO NA SEBI PRIMETIŠ SLEDEĆE PROMENE:
- Sekret iz penisa, vagine ili anusa
- Peckanje pri mokrenju
- Ranice, plikove, bradavice ne penisu, vagini, analnom otvoru ili ustima
- Peckanje i svrab oko genitalija, analnog otvora ili na njima
Ovo ne smeš da proživljavaš tiho i u sebi, ne preduzimajući pri tome ništa!
Ove infekcije neće proći same od sebe. Osim toga većinju nih je moguće izlečiti.
ZLOUPOTREBA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
Psihoaktivne supstance narušavaju tvoje zdravlje i povećavaju rizik zaraze HIV infekcijom. Intra-venski korisinici droga koji upotrebljavaju tuđi špric i iglu prilikom ubrizgavanja narkotika, nalaze se u opasnosti od inficiranja HIV-om ili nekom drugom infekcijom (npr. Hepatitis). Virus se moze nalaziti u tuđoj krvi koja ostaje u igli.
Zaražen može biti i sam narkotik ukoliko je u toku pripreme u njega dospela krv inficiranog.
ŽIVETI SA HIV-OM
Budućnost HIV pozitivne osobe u mnogome zavisi od načina na koji ona živi. Briga o zdravlju je neophodna komponenta svakodnevnog života.
Bavljenje relaksirajućom fizičkom aktivnošću pomaže u održavanju kondicije i opšteg stanja organizma i stoga je veoma važna. Sa druge strane, odmor je takođe bitan.
Treba se odmarati kada god se za to oseti potreba. Dobar san je svakome potreban. Zdrav život podrazumeva i redovnu i kvalitetnu ishranu kao i odbacivanje loših tj. nezdravih navika; treba prestati sa pušenjem, konzumiranjem alkohola i droga.
Ukoliko se droga ipak koristi treba uvek imati iglu i špric za jednokratnu upotrebu. Nikad svoj pribor ne treba deliti sa drugima.
Ako je HIV pozitivna osoba pod terapijom, ona se mora koristiti redovno i neophodno je pridržavati se saveta svog lekara koji će uvek dobro proceniti šta je najkorisnije. Ponekad se dešava da se HIV pozitivni izoluju od društva i povuku u sebe. Ovakvo ponašanje neće pomoći unapređenju zdravstevnog stanja jer je socijalni život veoma važan aspekat kvalitetnog života, a psihički stres samo šteti zdravlju. Treba s toga nastaviti sa normalnim društvenim aktivnostima.
Osobe zaražene HIV-om ne treba da zaborave da nezaštićenim seksualnim odnosom mogu da virus prenesu na druge osobe a takođe mogu sebe zaraziti drugačijim tipom HIV-a ili povećati koncentraciju istog tipa HIV-a u svom organizmu i na taj način ubrzati proces razvoja bolesti.
Treba uvek koristiti kondom i tako štititi sebe od drugih kao i druge od sebe i ta moralna obaveza važi i za HIV pozitivne i za HIV negativne osobe.
HIV pozitivne osobe ne treba da budu davaoci krvi ili organa jer i tim putem mogu infekciju preneti dalje. U univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima pored članova koji izričito govore o zabrani diskriminacije, ma koje vrste, se kaže da svakom ima pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i pravo na rad u skladu sa njegovim mogućnostima.
Osobe koje žive sa HIV/sidom nisu opasne za svoje okruženje.
Osobe koje žive sa HIV/sidom su jednake u pravima sa HIV negativnim. Isto, osobe koje žive sa HIV/sidom mogu biti i jesu korisne i potrebne društvu. Samo ih u tome ne treba ograničavati već podsticati.