Tokom trudnoće je moguće pogoršanje krvne slike odnosno pojava nutritivne anemije. U tom slučaju treba ishranom obezbediti unos dovoljnih količina antianemijskih činilaca.
ANTIANEMIJSKI ČINIOCI
Esencijalne aminokiseline – nalaze se u namernicama životinjskog porekla (mleko i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja)
Gvožđe Fe – najbolje se iskorišćava gvožđe iz namirnica životinjskog porekla (meso: svinjsko, juneće, konjsko; dzigerica: svinjska; jaja: kokoščije, guščije). Značajan izvor gvožđa predstavljaju i neke namernice biljnog porekla (zeleno lisnato povrće: spanać, blitva; pasulj, kopriva, ovsene pahuljice, orah, lešnk, kakao).
Vitamin B6 – mešovitom i raznovrsnom ishranom se unosi u dovoljnim količinama.
Vitamin B12 – u većoj količini se nalazi u mesu (juneće, svinjsko), iznutricama (dzigerica svinjska, teleća), divljači (zečetina), riba (skuša, hariga) i jajima.
Folna kiselina – najviše je ima u: kravljem siru, parmezanu, jajima, junetini, svinjetini, dzigerici, grašku, polubelom brašnu, pšeničnim mekinjama, voću i povrću.
Vitamin C – sveže voće i povrće, sveži sokovi od voća i povrća.
Vitamin E – najbolji izvor hladno ceđeno maslinovo ulje, orasi, u ostalim namernicama se nalazi u znatno manjoj količini.
TRUDNOĆA I HIPERGLIKEMIJA
Tokom trudnoće mogu se javiti povećane vrednosti šećera u krvi. U tom slučaju treba voditi računa da se u ishrani uglavnom koriste namirnice sa niskim i umerenim glikemijskim indeksom. Namirnice koje imaju viši glikemijski indeks moraju se koristiti umereno i u minimalnim količinama.
NAMIRNICE KOJE SE PREPORUČUJU U ISHRANI
- ŽITA, PROIZVODI I ZAMENE:
Preporučuje se crni, ražani, integralni hleb. Integralne testenine 25g (1 šolja za mleko kuvanih testenina), tada treba smanjiti unos hleba (1 kriška manje dnevno). Ovsene pahuljice u količini od 20g. Ukoliko obrok sadrži pirinač (25g) ili krompir (150g) ne jesti hleb. Tog dana pojesti jednu krišku hleba manje.
- MLEKO I MLEČNI PROIZVODI:
Namirnice iz ove grupe imaju nizak glikemijski indeks pa se mogu koristiti u inače preporučenim količinama.
- MESO, RIBA, JAJA I PROIZVODI:
Meso, riba i jaja ne sadrže ugljene hidrate tako da se mogu koristiti u preporučenim količinama. Treba biti obazriv sa suhomesnatim i kobasičarskim proizvodima jer mogu sadržati izvesne količine brašna.
- MASTI I ULJA:
Namirnice iz ove grupe ne sadrže ugljene hidrate pa se mogu koristiti u preporučenim količinama.
- POVRĆE:
Povrće koje se može koristiti po želji: kupus, kelj, karfiol, tikvice, rotkvice, pečurke, spanać, blitva, kopriva, zelena salata, praziluk, artičoka, paradajz, plavi patlidzan krastavac, paprika, bela zelen, peršun. Sve povrće koristiti što češće u vidu svežih zelenih salata.
Povrće čija se količina ograničava na 200g: šargarepa, cvekla, mladi grašak, crna rotkva, ren, boranija, luk, repa, keleraba. Kiseli kupus, turšiju i drugo konzervisano povrće pre korišćenja dobro isprati kako bi se odstranila so.
- VOĆE I PROIZVODI:
Voće se koristi uglavnom kao užina između obroka.
Voće koje se preporučuje: jabuka srednje veličine, mandarina, 1 limun, ½ grejpa, 1 manja pomorandza, 1 kivi, 2 kom. kajsije, 10 kom. jagoda, višnji, trešnji.
Voće koje treba izbegavati: banana, grožđe, smokve, bele trešnje, lubenica, dinja, suvo i ušećereno voće.
Sokove treba izbegavati, eventualno koristiti sok od ceđenog voća (pomorandža, limun). Preporučuje se povremena upotreba badema, oraha ili maslina.
- ZAČINI:
Preporučuje se upotreba blagih začina: limunov sok, razblaženo sirće, korijander, u maloj količini su dozvoljeni so, crni i beli biber.
Od slatkih začina se preporučuje: cimet, muskatni orah, morač, rogač.